Pod štamparskim tabakom podrazumevaju se sve marke prenesene sa jedne ili više štamparskih ploča na papir. Broj maraka u štamparskom tabaku zavisi od veličine papira koji se koristi u mašini. kao i od tehničkih uslova izrade.Šalterski prodajni tabak maraka je tabak koji se pušta u prodaju preko poštanskih šaltera, a obično sadrži 50 ili 100 maraka.
Medutim, broj maraka u šalterskom tabaku može da bude i veći, odnosno manji, što zavisi od odluke poštanske uprave.
Šalterski tabak kod kojeg broj maraka ne prelazi 25 primeraka, a naročito kada je na ivicama tabaka odštampan prigodan tekst ili simboli, interesantan je za sakupljače kao "tabačić" i može da predstavlja posebnu filatelističku vrednost.
Medutim, broj maraka u šalterskom tabaku može da bude i veći, odnosno manji, što zavisi od odluke poštanske uprave.
Šalterski tabak kod kojeg broj maraka ne prelazi 25 primeraka, a naročito kada je na ivicama tabaka odštampan prigodan tekst ili simboli, interesantan je za sakupljače kao "tabačić" i može da predstavlja posebnu filatelističku vrednost.
Marke sa privescima ("tabsn). Neke marke izraduju se sa posebnim dodatkom papira, koji je uz marku bilo sa koje strane.
Privezak ("tabs") može biti nezupčan (produžetak slike marke) ili zupčan (kao sastavni deo marke). Privezak može, nadalje, biti uz svaku marku u tabaku, kao na primer; jugoslovenske marke br. 117/22 (PEN-klub) i br. 430 (Košir) ili samo uz pojedine marke u tabaku, kao što je kod jugoslovenskih maraka br. 303/4 (Filatelisticka izložba).
Kao privezak ivične marke u tabaku, može se smatrati i onaj deo ruba ili margine tabaka, koji se može produženim zupčanjem marke odvojiti od ostalog dela ruba kao sastavni deo marke. Ako su marke nezupčane,onda se tu podrazumeva odvajanje maraka sa priveskom od ostalih maraka s priveskom, putem rezanja. Ivični privesci su posebno zanimljivi, ako je na niima štampan neki tekst ili znak, koji se u celini može odvojiti uz jednu marku,Stoga se marke sa ivičnim priveskom, prema retkosti i značaju, procenjuju najčešće više.
Greške u štampi mogu nastati na više načina. Dogada se, da se pojedine marke odštampaju u boji ili papiru neke druge vrednosti. Postoje pretisci u bojama drugih vrednosti, ili se kod štampanja delovi slike marke (okvir, sredina ili natpis) izrade obrnuto ili u bojama nekih drugih maraka. Greške se dogadaju i kod pogrešnog slaganja štamparskog sloga.Na primer, kod maraka privremenog izdanja iz 1922/24. godine Jugoslavije (br. 22), gde je slučajno umetnuta brojka "9" umesto "8". Postoje greške koje nastaju usled oštećenja klišea, ili pogrešno sastavljene štamparske ploče, u koju su jedan ili više klišea drugih vrednosti pogrešno ubačeni. Na primer, kod prvog redovnog izdanja porto-maraka Jugoslavije (br. 9), gde je kliše od 10 para umetnut umesto klišea od 10 dinara.
Makulatura.U promet se puštaju samo ispravne marke.Marke sa nedostacima u izradi (greške u štampi, zamrljane, dvostruko ili delimično zupčane, bez gume itd.) odbacuju se kao makulatura. Marke iz makulature se uništavaiu, ali, ponekad, na nedozvoljen način dospevaju i na filatelističko tržište.
"Tet-beš" (tete-beche), Ova se greška pojavljuje kad se u sastavljanju štamparske ploče jedan ili više klišea umetnu nepravilno, tako da stoje obrnuto u odnosu na druga susedna klišea u štamparskoj ploči.Ovako odštampane marke mogu biti u vodoravnom ili uspravnom paru.Poznat je ovako štampan horizontalni par novinskih maraka Srbije od 1 pare sa likom kneza Milana (br. 41), kao i porto-marka Srbije iz 1904. godine od 20 para (7/a). Pojedine države, medutim, namerno štampaju marke u "tete-beche", obično u filatelističke svrhe.
Vrste maraka. Poštanske uprave izdaju više vrsta poštanskih maraka koje se medusobno razlikuju po tome, da li se koriste za plaćanje poštanskih usluga prilikom prijema ili isporuke pošiljaka, kao i prema vrsti i načinu otpreme pošiljaka.Tako imamo:
I. Franko marke koje služe za frankiranje poštanskih pošiljaka prilikom prijema i
II Porto-marke koje služe za portiranje-poštanskih pošiljaka koje nisu uopšte ili nisu dovoljno frankirane. Ova se poštarina najcešće naplaćuje od primaoca u dvostrukom iznosu.
Franko marke mogu biti:
A Redovne marke za opštu upotrebu, nazivaju se i franko marke;
B Redovne marke za vazdušnu poštu, koje služe za frankiranje pošiljaka za otpremu vazdušnim putem. Nekada je njihova upotreba bila nevažeća za poštanski saobracaj površinskim putem (1 izdanje maraka za vazdušnu poštu Jugoslavije br. 149-153). Kasnije se,medutim, njihova upotreba u tom pogledu nije više ograničavala.
U nekim katalozima ova vrsta maraka obeležava se posebnim znakovima, ili je izdvojena u posebne grupe i numerisana posebnim rednim brojevima.
C Prigodne marke, koje svojom slikom ili motivom obeležavaju neki značajan dogadaj, jubilej ili datum iz nacionalne ili svetske istorije, značajne sportske i druge manifestacije itd.One mogu biti i sa doplatnim viškom,koji nema poštansku frankaturnu vrednost,već ide u korist raznih udruženja i organizacija, kao i humanitarnih i socijalnih ustanova.
Prigodne marke mogu svojim slikama da ističu važnost i bogatstvo iz raznih oblasti privrednog, kulturnog i društvenog života, ili datumom izdanja takode obeležavaju značajne dogadaje i jubileje.Sve prigodne marke mogu, istovremeno, da budu namenjene i za vazdušnu poštu.
S obzirom na vrstu pošiljaka, odnosno usluga, postoje i sledeće franko marke:
1. Novinske marke: upotrebljavaju se samo za pošiljke novina. koje obično uživaju povlašcenu tarifu. Sada se ova poštarina plaća u gotovom.
2. Službene marke: namenjene su za frankiranje pošiljaka državnih organa i ustanova. Na području Jugoslavije prvi put su bile uvedene za vreme drugog svetskog rata u okupiranoj Hrvatskoj i Srbiji.
U FNR Jugoslaviji izdata Je serija ovih maraka krajem 1946. i bila je u upotrebi do kraja 1948. godine. Medutim, od početka 1949. godine ove marke mogle su se upotrebljavati i za frankiranje privatnih pošiljaka i tako su postale redovne franko marke.
3. Doplatne marke: obavezno se lepe na pošiljkama u odredenom vremenskom periodu, pored redovnih maraka. Na primer, jugoslovenske doplatne marke Crvenog krsta obavezno se lepe na pošiljkama za vreme Nedelje Crvenog krsta, ali označenu vrednost na njima ne zadržava pošta, nego se izdvaja u korist organizacije Crvenog krsta.
4. Ekspresne marke: upotrebljavaju se za hitnu dostavu poštanskih pošiljaka, u kom slučaju se plaća i povećana poštarina.Na jugoslovenskom području bile su u upotrebi ekspresne marke bivše austro-ugarske monarhije.
Pored ovih, postoje i druge vrste maraka kao: paketske, telegrafsk&, telefonske, za i potvrdu prijema itd.
Novotisak. Ponekad se naknadno štampa obično u filatelističke svrhe, neko izdanje maraka kojeg već odavno nema u prometu, i to sa originalnih klišea i ploča, ali skoro uvek se razlikuje od originala.
Marke Bosne i Hercegovine npr. Izdanje 1900/1901. koje je 1911. godine austrijska poštanska uprava izdala i u novotisku.
Eseji. Esejima se nazivaju odštampani nacrti maraka koji nisu usvojeni i odobreni za izdavanje.
Retuši. Kada, obicno zbog upotrebe, klišea pokazuju tragove oštećenja, pribegava se popravci, retuširanju crteža. Ono može biti većih ili manjih razmera. Na primer, marka Jugoslavije br. 48.
Ugledni primerci. Na ugledne primerke maraka koje poštanske uprave čuvaju u službene svrhe, stavljaju se odgovarajući natpisi (pretisci), koji označavaju karakter takvih maraka (specimen, muster,muestra, saggio, obrazec itd.).Marke sa ovim pretiskom nemaju frankaturnu vrednost.
Nema komentara:
Objavi komentar